Мирослав Мандић

Економичнији, ефикаснији и уређенији образовни систем у Србији

 

          Подстакнут темом овог стручног скупа, решио сам да узмем учешће у раду истог, како бих пренео нека добра и позитивна искуства и указао на могућности уштеде у појединим сегментима рада школа.

        У ОШ“Свети Сава“ у Чачку је од 2005. Године почела са радом котларница на гас. Уштеде које школа остварује на позицији „сталних трошкова“ у буџету су значајне. Ако се погледају могућности поменуте котларнице онда ће бити јасно и зашто. Наиме, њен рад се може програмирати,тако да потрошач одређује колико сати и када ће систем радити. Некада је потребно да ради 10 сати а некада можда и само 2 сата. Викендом се може одредити да не ради. За време топлијих дана, као и за време распуста такође. За време зимског распуста не мора бити укључен ,а ако је спољашња температура испод -7 систем се сам активира у најекономичнијем режиму. Поменута котларница задовољава и веома строге еколошке критеријуме. Из предходних карактеристика, јасно се могу сагледати предности овог система за грејање. Примера ради, рачуни за грејање у 2011.ој години износили су:

Јануар = 319 512,12
     Фебруар  
= 309 630,15      Март
= 275 492,02       Април = 111 950,73
Мај
= 30 943,86      Јун = 6 387,18      Јул 
= 6 387,18
      Август = 6 387,18 
Септембар   
= 6 387,18     Октобар = 155 435,80
    Новембар  
= 366 049,34
      Децембар  
= 414 723,66

Квадратура која се греје у школи је око 5 000 квадрата. Збирни рачун за 2011. годину је 2 009 287,40 динара.

        Упоредимо ове рачуне са другом школом, сличне квадратуре, која се греје преко градске топлане, и сваког месеца плаћа рачун за грејање према квадратури. Једна школа која има 4 627 м2 сваког месеца добија рачун за грејање у износу од 540 108,04 динара, што на годишњем нивоу износи 6 481 296,48 . Примећује се да је грејна површина ове школе нешто мања а рачун за грејање више од 3 пута већи !!!

       Напомињем да је сама инвестиција котларнице на гас износила око 7 000 000 динара, па се простом рачуницом долази до закључка да се та инвестиција отплати за мање од 2 године кроз уштеду.

       Ово је само један пример како је могуће значајно умањити трошкове у школама. Ако је циљ имати што економичнији и ефикаснији образовни систем у Србији, онда је сигурно један од начина да се иде ка том циљу, изградити што више оваквих котларница по школама. Надам се да ће многи од вас пронаћи начин да убеде локалне власти или Министарство да финансирају сличне пројекте.

                                              

                                                                                                                                Мирослав Мандић, директор ОШ“Свети Сава“ -Чачак