УГ“ДДШС“
Број: 54
Датум:14.10.2013.

Поштовани господине уредниче,

у Вашем листу, на насловној страни,  објављен је 30. 09. 2013. текст под насловом  Најгори директори у Србији, препун произвољности и неистина. Будући да су у њему грубо нападнута два члана Удружења“Друштва директора школа Србије“, као и цела наша професија, захтевамо да, у складу са Законом о јавном информисању, објавите наш одговор, на истом месту на којем је објављен и поменути текст.

Од наслова до последње реченице текст је написан непрофесионално, са јасном намером да јефтиним сензационализмом привуче пажњу јавности.  Али, то и није проблем који нас много занима, те га остављамо уредништву и читаоцима који још увек читају овај лист. Разлог нашег јављања јесте чињеница да је текст злонамеран и увредљив за читаву једну професију, која је ''заслугом'' ваших новинара и њихових ''инсајдера'' из синдиката, стављена на стуб срама.  Овакво блаћење и пљување једног занимања има нездраве, патолошке корене, и сва је прилика, да су Ваши новинари изманипулисани, или, што је још много горе, да су пристали да објаве један наручен, у некој београдској крчми договорен текст. Овакво ''новинарство'' нема никакве везе са својим основним задатком – објективним информисањем; овде је неко над неким вршио своју ситну освету и лечио своје фрустрације. Ваши новинари пристали су, нажалост, да у томе буду помагачи и саизвршиоци. О чему се овде тачно ради и шта су били мотиви новинара и наручилаца ове баналне пљувачине, разјасниће се   пред судом, јер су наши чланови већ поднели приватне тужбе против дневног листа Блиц.

Поштовани уредниче, директори школа обављају тежак, одговоран, слабо плаћен посао. У тешким временимa покушавамо да организујмо српске школе и да нашој деци омогућимо образовање које их неће учинити аутсајдерима у односу на њихове вршњаке из развијеног света. Некад нам се чини да у томе успевамо, некад да губимо битку.Рвемо се са хиљаду проблема, које сигуно осећате и ви, на вашем радном месту. Из света се наша деца, са разних такмичења и смотри, враћају са признањима и наградама. Онда се са њима сви радују и сликају. Професоре и директоре њихових школа нико не помиње, као да не постоје. Новинари их се сете кад дође време екскурзија и кад крену приче о туристичко-просветној мафији.  Благо овој земљи, кад јој је то највећа брига! А директори и њихови професори настављају да раде, уверени да служе нечему племенитом и узвишеном – образовању младог нараштаја.

У Србији има преко хиљаду осамсто основних и средњих школа (и исто толико директора).  Међу њима сигурно има и оних који праве разне прекршаје. Уверени смо, ни више ни мање него директори у осталим делатностима – медицини, култури, судству, привреди... Ко год направи прекршај, треба да одговара пред законом.То важи и за директоре школа, па и за оне које сте сурово, нељудски напали на насловници Вашег листа.

Поштовани уредниче, молимо вас, на крају, да новинарима који су потписали овај текст објасните шта  значи кад некога на овај начин представите  на насловној страни дневних новина, под оваквим насловом. То је као да вас погоди гром, као да вас неко, из чиста мира, насред улице, нападне металним шипкама и остави  у локви крви.  Да ли сте свесни да сте тиме њима и њиховим породицама нанели неописив душевни бол? Да они после ових увреда треба да наставе да раде и да живе?

 Знајући да се новинарским послом бавите дуго и успешно, надамо се да сте нас разумели и да  вашим новинарима нећете више дозвољавати да срамоте и нас и вас.

Споштовањем,

У Београду, 14.10. 2013.                                        

                                               Управни обор „Друштва директора школа Србије“