Предлог програма обуке и садржаја испита за дозволу за рад(лиценцу) за директора

  1. 1.Шта предвиђа Закон о основама система образовања и васпитања:

1.1.  У условима за обављање дужности директора школе у чл. 59 став 5 предвиђа, између осталог, и дозволу за рад, а услов за то је похађање обуке и положен испит за директора установе;

Дозвола за рад и лиценца за директора се користе као синоними;

Закон предвиђа и да се директор може изабрати чак и ако нема дозволу за рад, т.ј. лиценцу (у тексту се каже:“...који нема положен испит за директора“) али је у обавези да га положи у року од годину дана од дана ступања на дужност (чл. 59 став 9) односно годину дана од доношења Правилника о полагању испита за директора школе. Овде је битно и да је избор директора који нема дозволу за рад потпуно легалан практично годину дана после доношења Правилника и битно је да Закон предвиђа да је годину дана довољан временски рок да директор школе савлада т.ј. обави обуку и положи испит за директора школе;

Такође, у чл. 59 став 17 се предвиђа да Министар просвете, треба после дефинисања СТАНДАРДА КОМПЕТЕНЦИЈА за директора образовно васпитне установе да пропише:

-                     Ближе услове за избор директора!! (ово је необично, јер су ти услови дефинисани у чл. 59 и чл.8 став 2 и у члану 120.),

-                     Садржај програма обуке у складу са Стандардима,

-                     Програм испита, начин и поступак полагања испита,

-                     Састав комисије и начин рада,

-                     Трошкове полагања испита и накнаде за рад чланова комисије,

-                     Изглед обрасца лиценце и начин вођења регистра издатих лиценци за директоре.

Све ово треба да одреди Правилник.

  1. 2.Стратегија развоја образовања у Србији до 2020, која је недавно усвојена предвиђа нову улогу директора школе;

Наиме, у првој деценији 21. века доста се говорило о томе да директор школе треба да буде пре свега менаџер и чак су рађени програми стручног усавршавања директора у складу са тим. Међутим, од 2010. године долази до промена у приступу улози директора школе. Та промена је најпре урађена у Правцима развоја образовања и васпитања у Републици Србији / крај 2010/почетак 2011./, а посебно је наглашена у СРОС.

У стратегији се предвиђа:

На основу наших досадашњих искустава, искустава из других земаља и на основу темељних научних  и стручних истраживања, у целом систему управљања и руковођења васпитно-образовним установама кључну улогу има директор.

Његова улога је од критичне важности за организацију и функционисање установе, за квалитет рада установе као целине, за квалитет наставе и квалитет постигнућа ученика.

Основне мере за унапређење  система руковођења:

1. Деполитизација избора директора.

У пракси је видљив  велики утицај политичких партија на избор и рад директора, што утиче на квалитет руковођења, јер се не поштују професионални критеријуми и стандарди;

2. Прецизнија законска регулатива улоге директора.

Промене у тој области треба да нагласе улогу директора као ПЕДАГОШКОГ РУКОВОДИОЦА васпитно-образовне установе у:

-   обезбеђивању  функционисања установе као целине;

-   развоју идентитета и етоса установе;

-   унапређењу система стручног усавршавања  наставника, а посебно усавршавања у самој установи;

-   подстицању тимског рада  наставника;

-   успостављању сарадње са локалном средином и родитељима

3. Успостављање система за процену рада директора.

Ова промена улоге директора школе није искључива, у смислу да директор нема обавезу да буде добар менаџер, већ по мом мишљењу, она предвиђа да је директор пре свега педагошки руководилац који доприноси квалитету рада установе али треба да у једном делу својих обавеза има и менаџерске способности и активности.

На недавно одржаној Првој регионалној конференцији удружања директора школа југоисточне Европе, која је одржана у Сарајеву од 22.-24. новембра 2012. године, у излагању представника ESHA (European School Heads Association), гдина Криса Харисона, истакнуто је да су истраживања потврдила да 60% утицаја на постигнућа ученика има школа, т.ј. 35% наставници и 25% директор школе, а сви остали (друштво, породица, локална заједница, родитељи...) 40%. Он је у једној краткој реченици дефинисао улогу директора школе: „Управљати школом ПАЖЉИВО и РАЗУМНО управљати финансијама“, што и јесте суштина нашег посла.

У том смислу, желећи да дам свој допринос решењу овг проблема око дозволе за рад директора школа, а све у складу са Законом и СРОС предлажем следећа решења и кораке.

1. Програм обуке за директоре образовно васпитних установа треба да има 3 основна садржаја и теме:

1.1. Директор као педагошки руководилац, т.ј. унапређење образовно васпитног рада, односно квалитета рада школе; /установе/;

1.2. Директор као менаџер, т.ј. управљање људским и материјалним потенцијалима школе и локалне средине;

1.3. Развој аутономије школе.

Ко би обучавао директоре у овим садржајима?

Пре свега садашњи директори школа, који би постали директори ментори на начин што би Министарство просвете, науке и технолошког развоја упутило јавни позив свим садашњим директорима школа који обављају дужност директора школа нпр. дуже од 6 година, да ураде један практичан рад са темом из једне од ове 3 области. Посебна комисија би прегледала те радове и свим директорима који су то урадили била би додељена лиценца за рад и они би могли да на следећем кораку припреме тимски, на подручју своје Школске управе једнодневне програме обуке за сваку област за друге директоре школа из ове 3 предложене области.

Такође, програме обуке, посебно из друге области, директор као менаџер могли би да изводе професори са факултета који се овим баве, уколико своје програме пријаве код Завода за вредновање квалитета у склопу редовних програма стручног усавршавања за све у просвети.

Какве би биле обавезе директора школа што се тиче обуке?

Директори који су у првом мандату, т.ј. који су на дужности до 4 године, имали би обавезу да похађају 2 једнодневне обуке од оне 3 предложене теме, а директори који су на дужности више од 4, а мање од 8 година похађали би 1 једнодневну обуку, т.ј. бирали би 1 од оне 3 предложене области. Директори који обављају дужност више од 8 година, не би морали да похађају обуку већ би директно пријавили свој практични рад у својој Школској управи.

Ко би чинио комисију за одбрану рада т.ј. за испит?

У комисији би био 1 директор ментор са подручја те Школске управе по избору кандидата, 1 представник Школске управе кога одреди Начелник Школске управе и 1 просветни инспектор са територије тог града или општине. Кандидат би пријавио тему и комисија би после увида у рад заказала одбрану рада, јавно у матичној школи кандидата.

Оцена на испиту, т.ј. представљању и одбрани рада била би само: положио или није положио. По обављеном испиту члан комисије, Представник Школске управе, шаље писани извештај о том да је кандидат савладао програм обуке или да је по том основу био ослобођен обуке и да је одбранио рад, све детаљно образложено, са радом у прилогу. Министарству Просвете, које у року од 30 дана издаје дозволу за рад директору школе.

Када ово заживи у пракси кроз програм обуке и испит могу проћи сви који то желе и ако нису на дужности директора школе, ако испуњавају основне услове за директора школе.

Како би се плаћао испит?

Обука коју би изводили директори ментори и други, плаћала би се са позиције стручно усавршавање као што се плаћа за све наставнике школе, а обавезе комисије би биле редовне обавезе просветних инспектора и радника Школске управе и оне се не би плаћале, чиме би испит за саме директоре био бесплатан, јер би посебан нонсенс био да то сами директори плаћају као да је то њихова приватна ствар.

На овај начин би се читав поступак обуке и испита за дозволу за рад директора образовно – васпитне установе:
1.децентрализовао,
2.деполитизовао и
3.професионализовао

што би посебно вратило достојанство дужности и професији директора школе, али и унапредило образовни систем јер би се добило на стотине примера добре праксе који би се користили за унапређење система образовања у Србији.

Ово је предлог у основним цртама и он сигурно тражи додатна појашњења и допуне, али је у великој мери у складу са постојећим Законом и посебно са СРОС до 2020. године.

У Чачку, март 2013.

Иван Ружичић

Дирертор Гимназије у Чачку

и председник У.О. „ДДШС“