Економичнији, ефикаснији и уређенији образовни систем у Србији

 

          Подстакнут темом овог стручног скупа, решио сам да узмем учешће у раду истог, како бих пренео нека добра и позитивна искуства и указао на могућности уштеде у појединим сегментима рада школа.

        У ОШ“Свети Сава“ у Чачку је од 2005. Године почела са радом котларница на гас. Уштеде које школа остварује на позицији „сталних трошкова“ у буџету су значајне. Ако се погледају могућности поменуте котларнице онда ће бити јасно и зашто. Наиме, њен рад се може програмирати,тако да потрошач одређује колико сати и када ће систем радити. Некада је потребно да ради 10 сати а некада можда и само 2 сата. Викендом се може одредити да не ради. За време топлијих дана, као и за време распуста такође. За време зимског распуста не мора бити укључен ,а ако је спољашња температура испод -7 систем се сам активира у најекономичнијем режиму. Поменута котларница задовољава и веома строге еколошке критеријуме. Из предходних карактеристика, јасно се могу сагледати предности овог система за грејање. Примера ради, рачуни за грејање у 2011.ој години износили су:

Јануар = 319 512,12
     Фебруар  
= 309 630,15      Март
= 275 492,02       Април = 111 950,73
Мај
= 30 943,86      Јун = 6 387,18      Јул 
= 6 387,18
      Август = 6 387,18 
Септембар   
= 6 387,18     Октобар = 155 435,80
    Новембар  
= 366 049,34
      Децембар  
= 414 723,66

Квадратура која се греје у школи је око 5 000 квадрата. Збирни рачун за 2011. годину је 2 009 287,40 динара.

        Упоредимо ове рачуне са другом школом, сличне квадратуре, која се греје преко градске топлане, и сваког месеца плаћа рачун за грејање према квадратури. Једна школа која има 4 627 м2 сваког месеца добија рачун за грејање у износу од 540 108,04 динара, што на годишњем нивоу износи 6 481 296,48 . Примећује се да је грејна површина ове школе нешто мања а рачун за грејање више од 3 пута већи !!!

       Напомињем да је сама инвестиција котларнице на гас износила око 7 000 000 динара, па се простом рачуницом долази до закључка да се та инвестиција отплати за мање од 2 године кроз уштеду.

       Ово је само један пример како је могуће значајно умањити трошкове у школама. Ако је циљ имати што економичнији и ефикаснији образовни систем у Србији, онда је сигурно један од начина да се иде ка том циљу, изградити што више оваквих котларница по школама. Надам се да ће многи од вас пронаћи начин да убеде локалне власти или Министарство да финансирају сличне пројекте.

                                              

                                                                                                                                Мирослав Мандић, директор ОШ“Свети Сава“ -Чачак   

 

                                                                        ДРУШТВО ДИРЕКТОРА ШКОЛА СРБИЈЕ

 

Предмет: ПРЕДНОСТИ ЈЕДНОСМЕНСКОГ РАДА

Након 19 година примене старих прописа Србија ће добити Стратегију развоја образовања и нове законе о предшколском, основном, средњем, високом и образовању одраслих.

У Нацрту Закона о средњем образовању препозната је појачана васпитна улога школе, као и укључивање других актера (родитеља, локалне самоуправе, организација) у живот школе. Разрађене су норме које се односе на развојни план школе, као и школски програм, а које треба да подрже унапређивање квалитета наставе и учења. Препозната је потреба да се појача превенција када је у питању насиље, алкохолизам, наркоманија, малолетничка деликвенција, али и обавеза школе да се повеже са другим у циљу решавања уочених проблема.

Постојање наставе у две или три смене као сада је неодрживо. Ако се настава организује у једној смени, а ваннаставне и друге активности након тога, онда су деца добро организована. Увођење једносменске наставе је најбоља борба против дроге и насиља, а најбољи ефекти се виде у безбедности ученика.

Још једна сугестија која је узета у разматрање а тиче се увођења изборних предмета у гимназије. Зашто не би могао неко ко воли математику да узме за предмет и филозофију, то је пракса свуда у свету.

Огромне су предности једносменског рада и у уштеди енергије: дрва (гас, метан или централно грејање), електрична енергија, вода, топла вода, ..., мањи су трошкови средстава за одржавање хигијене. На овај начин повећава се квалитет услова рада у школама (зграда/е, сала, двориште, инфраструктура: струја, вода, грејање, мокри чворови, намештај, опрема, дидактичка средства).

 Једносменски рад доприноси развоју школе као институције. До изражаја долази школска клима (међусобни односи унутар школе, сарадња међу колегама наставницима, сарадња са ученицима и родитељима, сарадња школе са локалном заједницом).

 Кренути у школу у осам сати ујутро и завршити последњи час у два, у времену када се деца и родитељи не виђају, највећа је предност.

 

У Ивањици                                                                         

26.03.2012. године   

                                                                 директор Гимназије
мр Душко Парезановић

                                                                                        _________________________

 

ПРОШИРЕНА ДЕЛАТНОСТ ШКОЛЕ

  1. Елеборат о оправданости увођења проширене делатности са свим елементима из члана 33. Закона о основама система образовања и васпитања (претходна сагласност наставничког већа)
  2. Одлука органа управљања о проширеној делатности установе
  3. Одлука и елаборат морају да садрже делатности у складу са јединственом класификацијом
  4. 4.Мишљење инспекције, после тачке 1. може да се тражи одвојено.
    Могуће је да се захтев за мишљење преда директно у МПН, а они шаљу школској управи, која даје мишљење и службено враћа мишљење МПН.
  5. Решење МПН о проширеној делатности + упис у Трговински суд (суду иду оригинали, водити рачуна о броју примерака) = Решење Трговинског суда (водити рачуна о надлежности суда због нове организације судова).


КОНВЕРЗИЈА ЗЕМЉИШТА

  1. Извод из Земљишних књига, обавезни су подаци о парцели, непокретности и власништву. Ако се ради о подручју за које се регистар непокретности води у катастру после нових измена, онда се мора извршити претходно идентификација парцеле у катастру и тражити извод из катастра.
  2. Решење о дозволи обављања делатности (то даје МПН).
    Неке школе немају усаглашено. Имају само решење локалне самоуправе, углавном основне школе, мислим да би требало извршити усаглашавање и тражити Решење по новим прописима.
  3. Решење Трговинског суда.
  4. Поступак води јавни правобранилац по сили закона, а школа му само достави потребне папире (иде релативно брзо).
  5. Детаљи су прописани у Уредби о условима, критеријумима и начину остваривања права на конверзију... (Сл. Гласник 67/2011 и 20/2012)

ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ: ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ И ВЕРСКА НАСТАВА

1. Анализа досадашње реализације:

Ови предмети постоје у образовном систему већ преко десет година, с тим што је садашње решење такво да ученици на почетку сваке школске године бирају између ова два предмета и могу да сваке године мењају изабрани предмет.

Предмети су присутни у нашем образовном систему 12 година, што значи да је фонд сваког од ова два предмета око 850 часова, а нпр.Историја је присутна са око 500 часова,Биологија 350, Филозофија од 136 до 168, Социологија 64 до 96, Устав 32 часа.

2. Колико има у овом тренутку обрачунских радника који изводе ову наставу?

Ако узмемо за пример школу која има 1199 ученика и 40 одељења и у њој имамо 57 група за Грађанско и Верску наставу т.ј. 2,85 обрачунских радика.Наиме, 531 ученик је изабрао Верску наставу и они су распоређени у 22 групе, што значи да просечна група има 24 ученика.За Грађанско васпитање се изјасило 668 ученика и они су распоређени у 35 група и просечна група има 19 ученика, лако можемо израчунати колико има обрачунских радника који у овој школској години реализују ове предмете.

У Србији је у школској 2010/11 било 29113 одељења у основним школама и 11145 у средњим школама, што је укупно 40258 одељења.Ако на 40 одељења има 2,85 обрачунских радника, на 40258 има 2868 обрачунских радника. Бруто плата наставника са три године стажа је око 60000 динара, па према томе ова настава кошта буџет Републике Србије годишње преко 2 милијарде динара.Иначе дефицит буџета за 2012. је 140 милијарди динара и сигурно да у њему има још оваквих луксуза и неекономичности.

3. Шта су недостаци садашњег начина реализације ових предмета:

3.1. Неоправдано много часова су присутни у систему.

3.2.Теоријски и практично ученик може да за 12 година нема ниједан час оног другог предмета, што је недопустиво, ако су ови садржаји важни за ученике,

3.3.Предмети се не оцењују и не могу се утврдити постигнућа ученика, па су и ученици и наставници немотивисани за рад.ОВО ЈЕ ЛУКСУЗ ЗА НАШ ОБРАЗОВНИ СИСТЕМ.

3.4.Настава се изводи 7. час што је оптерећење за ученике, а и омета извођење других облика образовно васпитног рада,

3.5.Предмети су, а посебно Грађанско васпитање нестручно заступљени и углавном служе школама да преко њих решавају технолошке вишкове.

Што се тиче позитивних страна у реализацији ових предмета они сигурно постоје, али ће се они сачувати и још боље постићи у реализацији ове наставе кроз нови предлог.

ПРЕДЛОГ:

1. Да Верска настава од статуса обавезни изборни предмет постане обавезни предмет за све ученике, али само у 1 години у нпр.другом циклусу основног образовања,

2. Да основни садржаји предмета Грађанско васпитање уђу у измењене наставне програме предмета Психологија,Филозофија,Социологија, Устав.

На овај начин би се отклонили до сада уочени недостаци у реализацији ових предмета и то би за цео систем било ефикасније и економичније, а уштедело би се скоро 2 милијарде динара.

Крајње је време да о овоме говори струка и пракса, а не само да се руководимо појединачним интересима оних који су за садашњи модел заинтересовани из неких посебних разлога.

Поткрепа за део теза овде изнетих је истраживачки рад „Став ученика Гимназије у Чачку према изборним предметима Веронаука и Грађанско васпитање“, аутора Катарине Дуњић Мандић,школског психолога Гимназије у Чачку,објављен у часопису Настава и васпитање,бр.2-3,2005,Београд, од стр.198 до 219.

У Чачку,март 2012

 Реферат на Првом стручном скупу који је „Друштво директора школа Србије“ организовало 23. марта 2012. у Првој београдској гимназији, са темом „Економичнији, ефикаснији и уређенији образовни систем у Србији“.

Subcategories